Live. Love. Laugh.

Malo je za srecu dovoljno

'Necemo u Pariz, to je postalo izlizano, mi cemo u Grcku!'

'Vidjecemo.... gdje cemo.'

'Sta imam da gledam? Ja cu sama a ti kako hoces :P'

' Ne volim da unaprijed govorim, tako izbaksuziram... i ako odes bez mene, slobodno se ne vracaj! :D'

'Umijes li ti da mastas? Sanse da mi podjemo u Grcku su  ravne 1%, a i opste poznato je da sta god zamislim meni se ne ispuni'

' Sanse su vece, a i stvari se ispunjavaju samo onoliko koliko to zelis. Ako zelis jako dobices. Vidis moj primjer... Sve sto sam jako zelio, dobio sam.'

'Ma bas, to je uvijek obrnuto kod mene. A i ne vidim sta si ti to jako zelio pa dobio.'

'Tebe.' 

'Kako to da je meni tooliko dugo trebalo da provalim da ti se svidjam? Inace to odmah skopcam.'

'Eh sad, male tajne velikih majstora!'

'Al' mene bas interesuje! Dobro znala sam ja, pjesme, onda kad si me pitao da me pratis i to, kad si me mazio,ali...'

' Znas zasto? Jer da sam to pricao okolo ne bi ispalo ovako savrseno. Zato sam svako jutro gledajuci te kako prilazis govorio sebi 'Evo je. Sada ce da pridje sva nasmijana i vedra a ti budalo ne daj da vidi da se ozaris kada ti pridje.' Zato nisi znala. A ja sam znao. I cekao.

 'Jel' ti ne umijes da kazes da me volis ili ti je ispod casti?'

'Gluposti! Nisi ni ti rekao.'

'Ja jesam, dva puta do sad.'

'Nisi nijednom, napisao si mozda dva puta ali izgovorio nisi. I ja i ti se plasimo toga.'

'Cega se plasim? Ne plasim, ja sam samo mislio da je napisati i reci isto. Svejedno, ti to znas!'

'Znam... I? Znas li ti?'

'Znam.'

'Super.' (...)

'Aleksandra. ' rekao je gledajuci me naslonjen na vrata.

'Pucaj, zurim, dodaj mi traku. Ajde, kljuc? Nosis ga il ostavljas? Pozuri. I? Kreces?'

'Zatvori vrata.'

'Sta je bilo sad? Nisam nista uradila kunem se!' zagrlio me sa ledja i udahnuo moj miris. Okrenula sam se i pogledala ga, a on se kratko nasmijao.

'Znas?' primicuci se mom nosu za eskimski poljubac. 'Ja te volim.' 

'Volis? Koliko? Ovoliko?' pokazasmo sireci sklopljene ruke.

'A-a... Do neba. Do zvijezda, i dalje.'

'Kakva koincidencija.'

'I ti mene do zvijezda? Salim se, ne moras da kazes ako se plasis.'

'A-a... Ja tebe od zvijezda nazad.' 

To su samo neki dijelovi, uvezisamsabelimlukom  :D Ali znas i sama, da pretjeruju s komplimentima dosadiili bi Bogu i narodu. Sreca sto su takvi, ipak nam se  nesto u njima dopalo, zar ne? :* Oni misle da su slabi ako stalno obasipaju komplimentima, papuce, meni zato milije sto je musko, sto zna da kaze ne kad treba i udari sakom o sto. Neko mora, necu valjda ja? :)